Nada postoji – medicina pobeđuje.
Kada su mi rekli da imam rak jednjaka, svet mi se raspao. Reč „rak“ me pogodila kao najgori udarac u životu. Ja sam Nihat A., imam 38 godina i porodicu koja zavisi od mene. Bio je to trenutak potpunog sloma. Osećao sam kao da mi je neko istrgnuo tlo pod nogama, i jedino što sam mogao da mislim jeste: zašto baš ja? Do tog dana, svakodnevica mi je bila jednostavna – posao, dom, prijatelji. Ali, odjednom, sve se promenilo i čitav život počeo se vrteti oko te jedne reči.
U danima nakon dijagnoze – rak jednjaka, pokušavao sam da pronađem smisao. Pitanja su se rojila: da li postoji rešenje? Šta me čeka? U moru misli, setio sam se prijatelja koji mi je pričao o kancelariji Medical Park Srbija. Odmah sam ih kontaktirao i saznao da postoji mogućnost lečenja u specijalizovanoj klinici Medical Park u Istanbulu, koja koristi naprednu metodu – tomoterapiju. Tada nisam znao puno o tome, ali već sama pomisao na mogućnost izlečenja bila je svetionik nade. Medical Park Srbija mi je pružio potrebnu podršku, od objašnjenja terapije do organizacije puta. Taj korak, taj prvi susret sa ljudima koji su bili spremni da se bore sa mnom, bio je trenutak kada sam počeo verovati da imam šansu.
Stigao sam u kliniku Medical Park i, iako sam bio prepun straha, dočekala me toplina i profesionalnost osoblja. Lekari su mi pažljivo objasnili kako će terapija izgledati, uveravajući me da će učiniti sve da zadrže preciznost i minimalno oštete okolno tkivo. Tomoterapija je metoda koja omogućava da se tumor precizno zrači, dok su zdrave ćelije pošteđene. Nisam mogao da verujem koliko je medicina napredovala, a to je u meni probudilo nadu da ću iz ove borbe izaći kao pobednik.
Rak jednjaka se može pobediti – uz pravu terapiju i veru.
Tretman za rak jednjaka je bio težak i zahtevan. Svaki dan je bio novi izazov, nova borba sa iscrpljenošću i bolom. Ponekad bih osećao slabost koja me vukla na dno, ali misao na porodicu, na sve što me kod kuće čeka, davala mi je snagu da izdržim. Na klinici sam upoznao osoblje koje je, bez obzira na izazove, sa saosećanjem i podrškom bilo uz mene. Bili su više od lekara – postali su mi saveznici. Sećam se razgovora sa jednim od tehničara koji je prošao sličnu priču sa članom svoje porodice. To me dotaklo. Njegove reči su mi bile podstrek u trenucima kada sam mislio da više ne mogu dalje.
Svakog jutra, ustajao sam s istim ciljem: preživeti taj dan, završiti tretman, i doći korak bliže zdravlju. Tomoterapija mi je, uprkos svemu, dala osećaj sigurnosti. Znao sam da se tumor svakim danom smanjuje i da dolazim bliže izlazu iz tunela. Bilo je dana kada sam mislio da će mi telo popustiti pod teretom, ali onda bih video lica svoje dece u mislima i znao da moram izdržati još jedan tretman, još jedan bol, još jednu noć.
Nakon završetka terapije, bio sam iscrpljen, ali i dalje ispunjen zahvalnošću što sam prošao kroz sve to. Kada sam konačno dobio rezultate koji su pokazivali da više nema znakova raka, bio sam bez reči. Tog trenutka, osećao sam da sam dobio novi život. Možda zvuči kao kliše, ali u tom trenutku, osećao sam se kao da sam ponovo rođen. Stajao sam ispred lekara, bez glasa, s rukama koje su se tresle, dok su mi u glavi odzvanjale reči: „Nema više raka.“ Bio je to trenutak oslobođenja, trenutak kada sam znao da je svaka suza, svaki tren bola bio vredan.
Ne mogu dovoljno da zahvalim timu iz Medical Parka. Oni su više od medicinskog osoblja. Oni su ljudi koji razumeju šta znači boriti se za život, šta znači pružiti šansu kada izgleda kao da nema izlaza. Njihova stručnost i podrška omogućili su mi da ponovo hodam ovim svetom kao slobodan čovek. Danas osećam duboku zahvalnost prema njima, prema svakome ko je bio deo mog puta.
Vratiti se kući kao zdrav čovek bio je najlepši trenutak mog života. Ponovo sam mogao da zagrlim svoju porodicu, da sa osmehom gledam na budućnost. Ova borba me je naučila da cenim svaki trenutak, svaku sitnicu, sve ono što sam pre uzimao zdravo za gotovo. Naučila me je da se smejem svakom danu jer je svaki novi dan dar.
